)
У Београду је ноћас у 91. години глумац Позоришта Атеље 212 ЂОРЂЕ ЈЕЛИСИЋ. Својом глумачком личношћу и величанственом игром учествовао је у вековној мисији позоришта, трајући и данас на том путу заборављања и дубоко и искрено верујући у етику глумачког посла.
Рођен је 1925. године у Шапцу. Завршио је Високу филмску школу у Београду. Био је члан Студија филмских глумаца у Београду од 1949. до 1952. године, Српског народног позоришта у Новом Саду од 1952 до 1967. године, а стални је члан Позоришта Атеље 212 од 1967. до 1986. године када одлази у пензију.
Позоришне представе (избор) – Атеље 212: Небески одред (Зелени), Песма (Мића), На лудом белом камену (Генерал Његован), Балкон (Судија), Галеб (Јевгеније Алексејевич Дорн), Лулу (Др Лудвиг Шен), Маратонци трче почасни круг (Милутин Топаловић), Дивови из планине (Гроф), Протуве пију чај (Коста), Свадба (Блажек), Издаја (Роберт), Слике жалосних доживљаја (Никола Голем), Марија се бори са анђелима (Јозеф); СНП: Хамлет (Хамлет), Вучјак (Хорват), Вечити младожења (Петар).
Одиграо је преко сто улога на филму и телевизији.
Филм: Дечак је ишао за сунцем, Шеста брзина, Трофеј, Операција Београд, Додир, Сам, Црни бисери, Последњи дан, Барба Жване…
ТВ: Сиви дом, Поп Ћира и поп Спира, Приче из радионице, 500 када, Светозар Марковић, Ђавоље мердевине, Отписани, Димитрије Туцовић, Позориште у кући, Мајстори, Изданци из опаљеног грма, С ванглом у свет, Дипломци, Операција 30 слова, Самци, Рађање радног народа…
Награде: Добитник две Стеријине награде – за улогу Миће у представи „Песма“ 1960. и за улогу Његована у представи „На лудом белом камену 1972. године; добио је Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ од Српског народног позоришта 1965. За улогу Петра у представи „Вечити младожења“, добио је Награду публике на Стеријином позорју, Награду Удружења драмских уметника и листа Дневник, 1966. године. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем 1961. године.
Учествовао је у НОБ-у од 1944. до 1945. године.
Глумачка прича ЂОРЂА ЈЕЛИСИЋА, несумњиво је део историје савременог српског позоришта које је задужио својим антологијским улогама.
Датум комеморације и сахране биће накнадно објављен.
У Београду је ноћас у 91. години глумац Позоришта Атеље 212 ЂОРЂЕ ЈЕЛИСИЋ. Својом глумачком личношћу и величанственом игром учествовао је у вековној мисији позоришта, трајући и данас на том путу заборављања и дубоко и искрено верујући у етику глумачког посла.
Рођен је 1925. године у Шапцу. Завршио је Високу филмску школу у Београду. Био је члан Студија филмских глумаца у Београду од 1949. до 1952. године, Српског народног позоришта у Новом Саду од 1952 до 1967. године, а стални је члан Позоришта Атеље 212 од 1967. до 1986. године када одлази у пензију.
Позоришне представе (избор) – Атеље 212: Небески одред (Зелени), Песма (Мића), На лудом белом камену (Генерал Његован), Балкон (Судија), Галеб (Јевгеније Алексејевич Дорн), Лулу (Др Лудвиг Шен), Маратонци трче почасни круг (Милутин Топаловић), Дивови из планине (Гроф), Протуве пију чај (Коста), Свадба (Блажек), Издаја (Роберт), Слике жалосних доживљаја (Никола Голем), Марија се бори са анђелима (Јозеф); СНП: Хамлет (Хамлет), Вучјак (Хорват), Вечити младожења (Петар).
Одиграо је преко сто улога на филму и телевизији.
Филм: Дечак је ишао за сунцем, Шеста брзина, Трофеј, Операција Београд, Додир, Сам, Црни бисери, Последњи дан, Барба Жване…
ТВ: Сиви дом, Поп Ћира и поп Спира, Приче из радионице, 500 када, Светозар Марковић, Ђавоље мердевине, Отписани, Димитрије Туцовић, Позориште у кући, Мајстори, Изданци из опаљеног грма, С ванглом у свет, Дипломци, Операција 30 слова, Самци, Рађање радног народа…
Награде: Добитник две Стеријине награде – за улогу Миће у представи „Песма“ 1960. и за улогу Његована у представи „На лудом белом камену 1972. године; добио је Златну медаљу „Јован Ђорђевић“ од Српског народног позоришта 1965. За улогу Петра у представи „Вечити младожења“, добио је Награду публике на Стеријином позорју, Награду Удружења драмских уметника и листа Дневник, 1966. године. Носилац је Ордена рада са сребрним венцем 1961. године.
Учествовао је у НОБ-у од 1944. до 1945. године.
Глумачка прича ЂОРЂА ЈЕЛИСИЋА, несумњиво је део историје савременог српског позоришта које је задужио својим антологијским улогама.
Датум комеморације и сахране биће накнадно објављен.